Sa­la knji­ža­re Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri u Pod­go­ri­ci bi­la je pre­ma­la da pri­mi sve ko­ji su do­šli na pro­mo­ci­ju no­ve knji­ge po­e­zi­je Mi­la­na Kne­že­vi­ća „Elek­tron­ska iden­ti­fi­ka­ci­ja bi­ra­ča”. Na pro­mo­ci­ji, ko­ju je vo­di­la Adri­a­na Žo­lja Bo­ško­vić, sti­ho­ve iz no­ve Kne­že­vi­će­ve zbir­ke go­vo­rio je glu­mac CNP-a Dar­ko Đu­re­tić. O knji­zi su po­tom na­dah­nu­to be­sje­di­li pje­snik Ran­ko Jo­vo­vić i knji­žev­nik i knji­žev­ni kri­ti­čar prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca.
- Ovo je iskre­na knji­ga hu­mo­ra i sa­ti­re, i mo­ra bi­ti iskre­na. Duh je pla­va za­sta­va ove knji­ge. Pla­va za­sta­va nad cr­nom ze­mljom, ko­ju su po­ro­bi­le vi­le ko­je su po­ru­ši­le, ili mi­sle da su po­ru­ši­le tra­di­ci­ju, eti­ku i este­ti­ku Cr­ne Go­re. Na­rod se sa­vio, zgu­čio, ku­pljen jef­ti­nom de­ma­go­gi­jom i još jef­ti­ni­jom nov­ča­ni­com. Ovo je za­pis-po­e­zi­ja o ta­ko­zva­noj de­mo­krat­skoj ze­mlji bez de­mo­kra­ti­je, u ru­ka­ma vla­sti bez mi­lo­sti, ko­ja pri­ča o hu­ma­nom svi­je­tu, a sve glu­me­ći ide­al­nu, sen­zi­bil­nu de­mo­kra­ti­ju – ka­zao je Jo­vo­vić. On je do­dao da „ovom knji­gom Mi­lan Kne­že­vić, da­ro­vi­ti pr­vak po­e­zi­je, eti­ke i ulič­nog bun­ta, nas, ako ne oslo­ba­đa, ali brat­ski po­zdra­vlja, sa na­dom da sve ni­je pro­pa­lo i kad iz­gle­da da je sve pro­pa­lo. Du­ho­vi­tom palj­bom sli­ka, mi­sli, me­ta­fo­ra, ni­šta ni­je za­bo­ra­vio, i ismi­jao je, i po­bi­je­dio”.
- Mi smo kr­šte­ni lju­di, kao što je kr­šten Sve­ti Sa­va, Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski, a naš di­ri­gent je vla­di­ka Ra­de. Mi, sa ele­men­ti­ma an­tič­kih emo­ci­ja, mi smo kr­šte­ni Sr­bi. Ta­ko to ne­gdje u du­bi­na­ma ove knji­ge zbo­ri sr­ce Mi­la­na Kne­že­vi­ća. Trg­nu­će se na­rod – ne­će za­do­vi­jek slu­ži­ti ovoj vla­sti ko­ja je ras­ku­ći­la Cr­nu Go­ru. Po­zdra­vljam ovu du­ho­vi­tu, sa­ti­rič­nu po­e­mu o ne­sreć­noj nam Cr­noj Go­ri. Ovaj pje­snik se bo­ri i u knji­zi, i par­la­men­tu, i na uli­ci, da po­vra­ti ko­li­ko se mo­že po­vra­ti­ti ži­vot ljud­ske Cr­ne Go­re. Za­gle­daj­te se u ovaj ru­ko­pis, i bi­će vam lak­še. Ova­kve knji­ge li­je­če. Ovom knji­gom Mi­lan Kne­že­vić je di­gao vi­so­ko svoj pje­snič­ki i ljud­ski glas. Ova knji­ga će osta­ti kao svje­dok ka­ko se ži­vje­lo, ro­bo­va­lo i ma­šta­lo, pa­da­lo i usta­ja­lo u ta­ko­zva­noj slo­bo­di, u slo­bo­di bez slo­bo­de – ka­zao je Ran­ko Jo­vo­vić.
Prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca ta­ko­đe je po­zi­tiv­no oci­je­nio do­me­te knji­ge, re­kav­ši da je autor uspio „s op­ti­mal­ne li­te­rar­ne dis­tan­ce, bez po­li­ti­zi­ra­nja, da umjet­nič­ki opi­še se­ri­ju ljud­skih po­sr­nu­ća, ko­ja se raz­ot­kri­va­ju to­kom iz­bor­nog pro­ce­sa”.
- U zbir­ci je tra­gao za ko­ri­je­ni­ma ali­je­na­ci­je ho­mo po­li­ti­ku­sa, za pri­mje­ri­ma obez­li­ča­va­nja i re­me­će­nja si­ste­ma vri­jed­no­sti. U po­e­zi­ju je kre­nuo kao ozlo­je­đen gra­đa­nin, a stvo­rio sjaj­nu knji­gu ko­jom se dis­tan­ci­rao, iz­di­gao iz­nad dnev­no­po­li­tič­kih te­ma, po­šav­ši upra­vo od jed­ne ta­kve, pro­za­ič­ne ko­ju je uspje­šno opo­e­ti­zo­vao. Knji­ga Kne­že­vi­ća is­pu­nje­na je ljud­skom i po­et­skom gor­či­nom, jer autor ima sja­jan dar da iz­dvo­ji ti­pič­ne li­ko­ve u ti­pič­nim okol­no­sti­ma, ko­ji­ma je umre­žio zbir­ku i na­pra­vio spek­tar mo­ral­nih po­sr­nu­ća svo­jih ju­na­ka, pa za re­zul­tat ima­mo ko­me­di­ju gor­či­ne i za­pi­ta­no­sti do ko­jih se sve gra­ni­ca čo­vjek mo­že spu­sti­ti ne bri­nu­ći o sop­stve­nom po­to­nu­ću – sma­tra prof. Ko­pri­vi­ca. On do­da­je da ova pje­snič­ka zbir­ka ,,pred­sta­vlja knji­gu pro­te­sta pro­tiv či­ta­vog si­ste­ma iz­bor­nih ma­ni­pu­la­ci­ja i ma­ri­fe­tlu­ka, pro­tiv ata­ka na bes­po­moć­ne, ko­ji za re­žim­ske ma­ni­pu­lan­te, glav­ne li­ko­ve ove zbir­ke, va­zda pred­sta­vlja­ju pred­iz­bor­nu lo­vi­nu, u to­nu iz­bor­ne la­kr­di­je sa vo­ljom gra­đa­na”.
- Ta­ko je zbir­ka po­sta­la pje­snič­ki, ali i gra­đan­ski do­ku­ment: „Si­va knji­ga” o iz­bor­nom si­vi­lu, sud­bi­na­ma kroz ko­je se pre­la­ma vri­je­me i lo­mi čo­vjek. Zbir­ka pu­tem is­kri­sta­li­sa­nih gro­tesk­nih li­ko­va pred­sta­vlja pa­ra­du gor­či­ne o dvo­lič­no­sti, la­žnom mo­ra­lu i istin­skoj ser­vil­no­sti. Opi­su­je sto­gla­vu iz­bor­nu hi­dru, ko­ja gu­ta lju­de, hip­no­tič­ki za­gle­da­ne u do­to­ke nov­ca, per­spek­ti­ve, i la­žno bo­lje sju­tra. Iz­di­gav­ši se iz­nad te­me, pi­šu­ći objek­tiv­no, iz re­gi­stra ljud­sko­sti, sta­vlja­ju­ći se iz­nad ma­ni­pu­la­ci­ja i tr­go­vi­ne lju­di­ma, Kne­že­vić či­ta­o­cu nu­di knji­gu smi­je­ha i gor­či­ne, uspje­šnu pje­snič­ku tvo­re­vi­nu, vri­jed­nu pa­žnje i po­mnog či­ta­nja – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.
Na kra­ju ve­če­ri pu­bli­ci se obra­tio autor, ko­ji je pro­či­tao ne­ko­li­ko pje­sa­ma iz zbir­ke.
A.Ć.